Click here to edit subtitle

U Božićima  kod Prijedora djeluje Centar za rehabilitaciju ovisnika „Novi početak“ iza čijeg osnivanja stoji Hrišćanska humanitrna organizacija „Hleb života“.  Kapacitet centra je 30 tak osoba. Oni koji smatraju da im je boravak u komuni šansa za promjenu u  životu mogu da se jave i u „Hleb života“ na telefon +387  (0)66 911 016 (viber)-Danko

Komuna u selu Božići kod Prijedora spas od poroka u radu i molitvi


19.05.2016               


Svjetlana Đuričić


Glas Srpske


Prijedor - Emil Bakaj iz Prijedora, zajedno sa humanitarnim udruženjem "Hljeb života", osnovao je u Božićima, selu podno Kozare, komunu namijenjenu liječenju zavisnika od alkohola i droge, u kojoj se stanari radom i molitvom bore protiv poroka.


Uz pomoć donacije iz Holandije kupili su na obroncima Kozare napuštenu kuću sa okućnicom od 30 dunuma plodne zemlje. Bakaj, koji je i sam bivši alkoholičar, bio je prvi stanar na imanju. Zasukao je rukave i polako počeo da uređuje kuću i imanje. Iz Holandije je na imanje ubrzo stigla i montažna kuća od 250 kvadratnih metara. Potom su nabavili ovce, koze, pčele, posadili malinjak, voćnjak, baštu...

Bakaj kaže da se dobro sjeća kakav je osjećaj dotaknuti dno. Alkoholu se odao poslije raspada prvog braka i sa tim porokom se borio tri godine.

- Vrlo brzo sam postao problem sebi i drugima. Za tri godine sam uništio zdravlje, od mirnog momka postao sam problem porodici i okruženju - sjeća se Bakaj.

Liječio se u klinikama u regionu, ali je poboljšanje osjetio tek 2009. na klinici u Srbiji, u kojoj se primjenjuje liječenje "na suvo", bez metadona i drugih lijekova.

- Svima je bilo neobično što sam imao tako jaku volju i što sam uspio da se "skinem" bez lijekova, ali to je jedini pravi način! Imam osjećaj da su mislili da ću se brzo vratiti čašici - priča Bakaj.

Napominje da je svrha komune pomaganje ljudima koji imaju problem i da je boravak u centru u Božićima besplatan i dobrovoljan.

- Svi koji imaju problem sa zavisnošću od alkohola ili droge mogu se obratiti udruženju "Hljeb života" ili na broj telefona 066/911-016, a dobrodošli su i ljudi koji nemaju kuću - dodaje Bakaj.

Direktor udruženja "Hljeb života" Danko Malešević kaže da na imanju u Božićima trenutno žive tri čovjeka.

- Jedan je bivši zavisnik, koji je već deset godina stabilan. On se brine o drugoj dvojici, koji se bore sa zavisnošću. "Skidaju" se sa alkohola i droge bez metadona i drugih lijekova, a to je veliko iskušenje - dodaje Malešević.

Radni dan na imanju počinje u sedam časova, prvo doručak, pa molitva. Potom dobijaju zaduženja, pa tako neko radi u kući, a neko u polju.

- Zasadili smo krompir, luk, ima posla u malinjaku, oko stoke, pčela... Imanje je bilo zapušteno, tako da ima dosta da se radi. Stanari rade, pa se potom odmaraju i šetaju prirodom. Molitva i čitanje Svetog pisma su sastavni dio dana, a sve je na dobrovoljnoj bazi - ističe Malešević.

On dodaje da su na imanje dobrodošli svi kojima je potrebna pomoć u savladavanju poroka i koji radom i molitvom žele da pobijede iskušenja.

- Planiramo da proizvodima sa imanja u Božićima snabdijevamo javnu kuhinju, koja u organizaciji "Hljeba života" radi u Prijedoru, a u kojoj se hrani više od 130 korisnika - napominje Malešević.

                                    

Jedini stanar u selu Božići otvorio vrata za one od kojih su svi digli ruke!
Bakaju  je podršku, dolaskom u Prijedor i Božiće dala i izliječena ovisnica Vladana Cvjetković (46)  iz Brčkog koja je u paklu droge s manjim apstinecijama bila punih 15 godina. Iako je šest godina čista, na drogu je svakodnevno podsjeća bolest, hepatis C.

"Izgubila sam 20 godina života, izgubila sam zdravlje, danas sam na vrlo teškoj terapiji… to je jednostavno gubitak u samom startu. Ja sam jedna od rijetkih koja se uspjela izvući , ali s velikim posljedicama." - kaže Vladana, majka četrnaestogodišnjeg dječaka koja otvoreno priznaje da granica u stalnoj potrazi za drogom nije bilo.



Moja doktorka mi je u jednom trenutku rekla “Ostao ti je samo sin da ga prodaš”- kazala nam je Vladana koja je kao i Emil na kraju spas pronašla u jednoj od komuna za liječenje ovisnika.

Imanje u Božićima platili su strani donatori. Posredstvom humantirane organizacije "Hljeb života" koja je Emilu nakon dolaska u Prijedor  jedina  pružila utočište. "Hljeb života" ima i javnu kuhinju za preko 60 korisnika, a krajnji cilj je da se hrana proizvedena u Božićima servira na trpezu gladnih i beskućnika.

Jelena Adamović, diplomirani psiholog  u srednjoj Poljoprivredno prehrambenoj školi u Prijedoru  kaže da se "dobna granica ovisnosti spušta i da začetke ovisnosti  možemo naći čak u osnovnim školama."Prevencija bi tad trebala krenuti". U sve treba uključiti i roditelje, jer oni su ti koji su neinformisani i  ne prepoznaju simptome" - podvukla je Adamović.
Božići, selo podno Kozare,  dobili su novog komšiju.
Prijedorčanin  Emil Bakaj (43)  na imanju s kućom i preko 30. tisuća kvadrata plodne zemlje i dobre šume, odolijeva iskušenjima i gradi život bez kapljice zbog koje je u jednom trenu ostao i bez porodice i bez posla.

Bakaj je imao problem sa alkoholom, a imanje u Božićima u kojem je trenutno jedini stanar trebala bi biti buduća komuna u koju su, kako kaže, dobro došli svi ovisnici, beskućnici ali i  slomljeni ljudi bez nade, svi kojima treba mir i razumijevanje...



Bakaj zna šta želi , jer je 2009. godine upravo u jednoj takvoj komuni, u Srbiji, u trenutku kad je bio na samom dnu, dobio priliku za novi život, i iskoristio je. Zato i vjeruje  da će njegovo iskustvo pomoći onim "od kojih su svi digli ruke".

Planova je puno. Od stada ovaca, koza, maslinika i plastenika... Uskoro ćemo postaviti i jedan montažni objekat površine oko 250 kvadrata.

"Bit će mjesta za mnoge koji imaju problem s alkoholom, narkoticima ili su jednostavno u depresiji" - poručuje Bakaj  koji i je mještane Božića informirao o tom ko će im biti nove komšije.


                                                    Emil Bakaj, čovek kome je čašica zamalo došla glave


                     Želim da napravim centar za lečenje alkoholičara

Četrdesetdvogodišnji Emil Bakaj, koji je imao problem sa alkoholom, iz Prijedora i koji je zbog pića završio na ulici, ostao bez porodice , u ispovesti za Press RS upozorava da će se ovdašnje društvo suočiti s ozbiljnim problemima ako se s ovom pošašću ne bude borilo angažovanije, sistematičnije i organizovanije.

Upravo zato želi da do kraja godine i u saradnji s lokalnim humanitarnim udruženjem "Hleb života" sprovede projekat prvog centra za brigu o ljudima u ovom delu RS.

- Dobili smo pozitivne ocene lekara i socijalnih ustanova i želimo da to bude organizovan, besplatan, dobrovoljan i stručno podržan centar za resocijalizaciju i odvikavanje od alkohola i droga. On je rešenje za ono što ne uspevaju da urade bolničke ustanove i njihove metode, i trebalo bi da bude formiran van grada kao samoodrživa poljoprivredna ekonomija. A da je taj način lečenja, radne terapije i života u zajednici pozitivan pokazuje primer iz Niša gde se procenat sitnog kriminala nakon osnivanja komune smanjio za preko 60 odsto - navodi Bakaj i priseća se kada je u Srbiji imao sređen život, privatni biznis, društveni ugled, porodicu, dvoje dece...

Propio se zbog problema

- U jednom momentu naišao sam na određene probleme u poslu. Ubrzo mi je umro otac, a odranije me je mučila nostalgija za Prijedorom pa sam počeo da pijem misleći da uvek mogu prekinuti. Međutim, alkohol me je potpuno preuzeo. Biznis je propao a bolničko lečenje na koje sam išao nije dalo rezultate - pamti Bakaj i dodaje da se uskoro razveo i vratio u rodni kraj.

-Svi koji misle da nemaju izlaza iz pakla droge i alkohola mogu da kontaktiraju broj telefona +387 (0)66 911 016 (viber)-Danko ili da dođu u prostorije "Hleba života" u Ulici Branislava Nušića 40. Informisati se mogu i putem sajta www.bakajemil.webs.com ili Skajpa - emil.bakaj.
- Nastavio sam s pićem. Prva i zadnja misao svakog dana mi je bila kako ću nabaviti alkohol i napiti se.  Inače, u to vreme sam bio posvađan sa svima. Smatrao sam da me niko neće, da su drugi krivi za moju situaciju i da svi imaju nešto protiv mene. U stvari, nisam hteo da priznam da ja imam problem i da sam bolestan.  u jednom momentu mi je bilo dosta takvog nacina zivota, rekao sam dosta! Te, 2009. sam se sa ulice i bez igde ičega uputio u "Reto centar" u Beogradu - ističe Emil.

U tu komunu je otišao sa 65 kilograma, narušenog zdravlja, malodušan i ravnodušan. Jetra je počela da mu se suši i bio je nadomak smrti i delirijum tremensa, stanja u kome mozak gubi funkciju usled dugog konzumiranja alkohola.

Ljudi se stide

- U "Reto centru" sam živeo sa teškim narkomanima od kojih su neki imali samo 18 godina... Bio sam s ljudima koji su kao i ja ponovo učili da žive. Ipak, najveći broj nas se zajedničkim radom, razumevanjem i voljom izvukao iz tog živog blata. Naravno, ja i danas kažem da nisam izlečen već samo zalečen. To jest, lečim i lečiću se celi život - kaže ovaj električar po struci, koji se iz beogradske komune ponovo vratio u Prijedor i sada živi u prostorijama udruženja "Hleb života", gde se hrani u javnoj kuhinji i svakodnevno razvozi obroke za javnu kuhinju u mestu Ljubija.

- Uz to, ovde sam za dva meseca primio i razgovarao sa petnaestak sugrađana koji imaju probleme s alkoholom. Stari su od 30 do 60 godina, a među njima ima i radnika i fakultetski obrazovanih - prenosi Bakaj i napominje da je broj tih posetilaca i dalje mali u odnosu na realno stanje.

- Ne postoje evidencije, ali ako uzmemo u obzir da Sarajevo ima 10.000 registrovanih zavisnika, narkomana i ostalih, te da na jednog registrovanog obično dolaze još tri neregistrovana zavisnika, onda je jasno da je i Prijedor pun alkoholičara i da je to jedna od najvećih bolesti zavisnosti kod nas. U tom smislu, najgore je što ti ljudi neće da pregaze ponos i dođu jer se stide pa sam se s nekima nalazio u gradu. Brine me i što se ovde nije pojavio nijedan narkoman iako i njih ima mnogo - tvrdi naš sagovornik.

Naglašava da ga jeza hvata što u gradskim parkovima viđa sve više maloletnika koji piju.

- Društvene norme su se toliko srozale da je postalo opšteprihvaćeno piti alkohol. Takođe, piće nikada nije bilo dostupnije i jeftinije, a da ne pominjem da se preko njega obično počinje s drogiranjem - kaže ovaj Prijedorčanin, koji ne pije već četiri godine.


Bojan Rečević-Press

Ima svijetla na kraju tunela

“Mnogo hrabrosti je potrebno nakon iscrpljujuće borbe s zavisnošću, izaći kao pobednik i hrabro pogledati u oči svima koje ste razočarali“,  priča Prijedorčanin Emil Bakaj, bivši zavisnik, koji je svoje iskušenje poželio podeliti s drugima.

Kaže, sve u životu nas nečemu nauči, barem da budemo bolji ljudi. Ovaj četrdesetdvogodišnjak godinama se borio s zavisnošću od alkohola.    Stranputica ga je odvela do potpune propasti, izgubio je sve, porodicu i posao.

-“Bio sam stigao do dna. Nisam više imao ništa, sve sam izgubio i porodicu i posao. Ugrozio sam i vlastiti život. Mislio sam da mogu to da  kontrolišem, ali sam u jednom trenutku i sam shvatio da moj porok kontroliše mene“, priča Emil.

Krenuo je na bolničko lečenje. Prošao je brojne medicinske ustanove, od  Republike Srpske do Srbije. Većinom je lečen medikametoznom  terapijom, ali on kaže u njegovom slučaju, to nije pomoglo.

-“Ja nisam mogao prestati piti. Lekovi su mi bili jako dostupni, čak sam jedno vreme kombinovao lekove i alkohol, što je bila tek pogubna kombinacija. Bio sam sve gore, a lečenje u bolnicama nije uspevalo“, iskreno i otvoreno, bez imalo stida, priča ovaj Prijedorčanin.

Seća se da mu je u to vreme neko dao broj telefona komune u Beogradu „Reto -ima nade“, u koju odlaze ljudi poput njega.  Tu su bivši zavisnici pomagali  novim. U trenutku kada je shvatio da je sve izgubljeno, on je okrenuo ovaj broj i otišao u komunu u kojoj je proveo dve godine.

-“Mislim da sve do trenutka dok nisam stigao tamo, nisam zapravo ni čvrsto želeo prestati piti. Ipak, vremenom sam u sebi spoznao da moram i to je bio trenutak kada je moje lečenje krenulo. U komuni sam konačno osetio da ponovo nekoga zanimam, da me neko razume, da neko ima volju da priča sa mnom, da razloži problem i okrene ga u onom smeru u kojem se on može rešiti“, seća se Emil, koji ne pije već četiri godine.

Izlečenje i potvrda da može prevazići najteže životno iskušenje inspirisali su ga da osnuje Centar za brigu o ljudima, po uzoru na komunu u kojoj je boravio.

-“Meni su pomogli ljudi koji su prošli takve stvari, a  sada ja želim drugima pomoći. Zato sam i odlučio osnovati Centar, u koji po savet mogu doći oni koji su u najtežim iskušenjima, a misle da nema izlaza“, kaže on.

Centar je osnovao uz podršku Hrišćanskog humanitarnog udruženja „Hleb života“.

-“Mi smo dali svoje prostorije za rad Centra za brigu o ljudima, kako bi oni ovde mogli doći i razgovarati. Želja nam je da ovaj Centar preraste u prvu „Prijedorsku komunu“, u kojoj će ljudi moći da prežive jedan teški deo života, gde će moći da se oporave i uključe u zajednicu i vrate među ljude“, kaže predsednik prijedorskog Udruženja „Hleb života“, Danko Malešević.

DODATAK TEKSTU:

Oni kojima je pomoć potrebna, mogu se javiti na broj telefona 066-911-016 ili doći u prostorije Udruženja „Hleb života“ u ulici Branislava Nušića 40. u Prijedoru. Informacije mogu pronaći i na sajtu www.bakajemil.webs.com


Novosti/Gordana Vila

NA ČELU CENTRA- EMIL BAKAJ

-U jednom trenutku sam imao sve, suprugu, dvoje djece, posao, trgovinu, automobil.. u drugom, kad sam stigao na dno, ništa, pa čak ni sebe - ovako svoju ispovijest započinje  Emil  Bakaj  (42) Prijedorčanin koji je do prije  pet godina dan počinjao i završavao s ogromnom količinom alkoholom.

Sve dok mu glava ne „utrne“. Sad je „čist“ i nakon 32 mjesečnog boravka u komunama u Srbiji i Hrvatskoj ponovo u  Prijedoru i s velikom željom  da u novosnovanom Centru za brigu o ljudima  pomogne onim koji su zbog neke od ovisnosti na samom dnu.

-U komunama sam se svakodnevno susretao s brojnim  stravičnim sudbinama, mnogo  težim od moje. Put do izliječenja nije ni malo lagan. Za početak je dovoljno napraviti jedan i po meni najteži korak, sebi priznati šta si i krenuti dalje.- kaže Emil. Do tog koraka, dobro se sjeća,svakog je  osuđivao i svi su mu, osim njega,  bili krivi. Dan je počinjao i završavao uvijek s istim ciljem kako naći način da se potpuno napije. S alkoholom je u jednom periodu, nakon propalih bolničkih pokušaja da se riješi ovisnosti, često kombinovao i  tablete.

U jednu od komuna „Reto- ima nade“ koja se nalazi u Srbiji otišao je sam i „bez bilo kakvih nagovora sa strane“. I to je po njemu i najbolji put.

-Da shvatiš da imaš problem, da nekog nazoveš i kažeš mu da ti treba pomoć.- kaže Emil  uvjeren da i iz najtežih životnih priča  mora postojati izlaz. Sad  želi da pomaže drugim, onako kako su neki ranije pomogli njemu. Podršku da to uradi dobio je od humantirane organizacije „Hleb života“ iz Prijedora. Dali su mu prostorije za Centar, konačište i obrok u javnoj kuhinji. To je prva stepenica, a naredna je Prijedorska komuna.

Onim koji misle da nema izlaza iz situacije u kojoj su, Bakaj predlaže da ga pozovu, na broj telefona 066 911 016(viber)-Danko ili još bolje, ako su u blizini,  da dođu u prostorije Centra koje se nalaze u ulici Branislava  Nušića na broju 40 u Prijedoru.


avaz


Mesto gde narkomani ponovo ožive



Komune i kampovi za smeštaj i podršku u odvikavanju zavisnika od droge postoje širom sveta i daju dobre rezultate u pomoći obolelima od bolesti zavisnosti. I u Srbiji ima nekoliko ozbiljnih programa kroz koje se pomaže narkomanima da izađu iz vrzinog kola, a jedan od uspešnih primera je Reto centar.

Kao i svi ostali kampovi za smeštaj zavisnika od droge, i Reto centar, smešten u naselju Resnik, je osnovan kao udruženje građana. Istorijat Reto centra počinje 1985, kada je on nastao u Španiji, a zatim je počeo da se širi po svetu. Trenutno postoji u 27 zemalja.

Svuda funkcioniše na istim principima - reč je o besplatnom, hrišćanskom centru koji se sam izdržava i koji nije pod patronatom bilo koje religiozne organizacije.

Centar u Beogradu ime tri kuće - dve kuće za momke i jednu za devojke - još jednu kuću u Nišu. U njihovim objektima u Srbiji trenutno je oko 130 ljudi, mada taj broj stalno varira. Ima i onih koji se u Reto centru zadrže kratko, ali je veliki procenat onih koji ostanu dovoljno dugo da se vrate normalnom životu i otarase se problema sa drogom.

“Ulazak i boravak su besplatni jer se Centar izdržava od sopstvenog rada svih u zajednici. Svi smo mi ovde volonteri i svi smo imali problema sa drogom i iz njih smo uspešno izašli. Zato našim iskustvom želimo da im pokažemo da njihov život ima smisao”, objašnjava Arsen Borojević, jedan od nekoliko odgovornih ljudi u centru.

I Arsen je jedan od bivših zavisnika kome je ovaj program spasao život. Sa drogama i alkoholom je počeo da eksperimentiše još kao srednjoškolac, prvo su to bili marihuana i razne tablete, a onda je probao heroin.

“Kad sam ga probao pomislio sam - što to ranije nisam uradio! Davao mi je neku iluziju ispunjenijeg i boljeg života, što me je brzo izbacilo iz svake normalne priče i u fizičkom i u moralnom smislu. Kada sam došao u Reto centar učio sam da ponovo živim; osećao sam se kao da sam ponovo učim da hodam. Naučio sam da vidim neke jednostavne životne stvari koje nisam primećivao“, kaže Arsen.

Nije cilj, kaže on, da čovek samo prestane sa drogom, već da se promeni kao ličnost, da promeni način života. Onaj koji ostavi drogu, a i dalje luta bez cilja, nije rešio problem.

Centar se održava radom štićenika a zarada se koristi za plaćanje dažbina – struje, vode, održavanja Centra i širenja kapaciteta.

Na radnom zadatku zatičemo Milana Zeca iz Rume. Briše znoj sa lica i priča: “Kad sam došao ovde bio sam pred kraj života, dugogodišnji zavisnik od heroina. Došao osam pre šest godina i, kao što vidite, ja sam čovek koji radi, imam obaveze, moj život je dobio neki smisao”.

Svako je slobodan da dođe, ali isto tako uvek može i da ode iz Reto centra. Pre toga će oni koji su napredovali u programu razgovarati s njim da čuju njegove razloge i pokušaju da ga odgovore od odustajanja. Bez lopatanja i štange.


autor: RFizvor: Novi magazin

Prijedor,branislava nusica 40
Track 6
Reto Centar (reto 2007)
-2:28
-5:02
-3:35
Thank you for contacting us. We will get back to you as soon as possible
Oops. An error occurred.
Click here to try again.

Subscribe To My Website

  • Subscribing allows you to get site updates. Your email address will be kept private.
 
Hvala Vam što ste nas kontaktirali,trudićemo se da Vam što prije odgovorimo.
Oops. An error occurred.
Click here to try again.